06. Zakon
www.verasvetih.org
U toku zadnjih 2000 godina, Zakon Božji je bio na nišanu, napadan je sa svih strana i bez prestanka. Medjutim Spisi kao i istorija koji su nama danas na raspolaganju, ostaju dosledni i jasni po tom pitanju.
Ovo će biti razmotreno u toku ovog proučavanja.
Šta je Zakon?
Zakon Božiji je dat Mojsiju na Sinaju, kroz posrednika i andjeoskog ministarstva (Galatima 3:19). On je dat čoveku, da čovek bude u stanju razlikovati sveto od nesvetog.
1 Jov 3:4 :
4 Svaki koji čini greh i bezakonje čini: i greh je bezakonje.
Zakon dakle služi kao graničnik, pokazatelj i učitelj čiji je zadatak da nas upozna sa granicom izmedju svetog i nesvetog (Rim 7.7). Onda je jasno razumeti da On ima ulogu pedagoga koga čovek nemože zanemariti.
Sudski sistem jedne države ne može u niukom slučaju delovati bez spisa zakona, na osnovu kojih bi autoriteti sudili posebne konflikte koji su proizvod kršenja tog Zakona. Na taj način, zakon predstavlja temelj, to jest « pravilo » na osnovu kojeg će čoveku biti sudjeno.
Rimljanima 2:12:
12 Jer koji bez zakona sagrešiše, bez zakona će i izginuti; i koji u zakonu sagrešiše, po zakonu će se osuditi 13 Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji slušaju zakon, nego će se oni opravdati koji ga tvore;
U današnjem sistemu ovog sveta mi živimo u nasledstvu koje su nam naši prvi roditelji ostavili, to jeste poznavanje dobra i zla. (Prva Moj 3:22)
Nekada zla nije bilo tako da zakon nije imao svrhu da postoji.
Struktura Božje vlade, koja je Njegovo prisustvo sve u svemu (1Kor 15:28) davalo je priliku jedne slobode i beneficije dobrostojećeg perfektnog života.
Sobzirom da smo danas pod vladom koja je dominacija boga ovoga sveta (2Korinćanima 4:3-4), čovek ostaje bez te konekcije/veze koja će uskoro biti uspostavljena (1Korinćanima 15:28).
Dali je Zakon još validan/ važi još danas?
Jahošua nam govori da će taj Zakon biti validan dokle god nebo i zemlja postoje.
Matej 5:18 :
18 Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanje slovce ili jedna titla iz zakona dok se sve ne izvrši.
Sobzirom da vreme kada će Eloah rešiti da ispuni to proročanstvo nije još došao, taj momenat je objektivno merilo na osnovu kojeg mi danas tumačimo da trebamo imati Jahošuinu veru (Otkrivenje 12:17, 14:12) , verovati Njegovoj reči, a ne praktikovati ono šta On kaže jasno da netreba da bude naša praksa.
U stihu 19 vidimo ponovo Jahošuinu potvrdu u vezi Zakona :
Matej 5:19 :
19 Ako ko pokvari jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, najmanji nazvaće se u carstvu nebeskom; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u carstvu nebeskom.
Struktura Zakona =>
 |
Matej 22:36-40 :
36 Učitelju! Koja je zapovest najveća u zakonu?
37 A Isus reče mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom.
38 Ovo je prva i najveća zapovest.
39 A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.
40 O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.
Kao što to možemo zapaziti u ovoj ilustraciji, dve Zapovesti progovorene od Jahošue u stihovima 37 do 39 predstavljaju osnovu/ temelj strukture Božjeg Zakona.
O ovima dvema zapovestima visi Sav Zakon i proroci.
Sada je odmah jasniji razlog zbog čega je Zakon spojen i postavljen na ta dva temelja.
Od tuda, jasno vidimo napad dirigovan od strane onih koji tvrde da imaju veru Jahošuinu a govore da je on [Zakon] prikovan na krstu. Argumenti koji se koriste za odbranu su često izjave tipa, Jahošua je ispunio Zakon i on nam je ostavio samo 2 zapovesti koje su:
Matej 22:36-40 :
36 Učitelju! Koja je zapovest najveća u zakonu?
37 A Isus reče mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom.
38 Ovo je prva i najveća zapovest.
39 A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.
40 O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.
Njihov Koncept je da je ustvari Milost zamenila Mojsijev Zakon, ma da ta misao ulazi direkno u konflikt sa Verom Apostolskom, kao i sa verom svetih, ona stvara jednu deformaciju i iskrivljenje Božijeg karaktera, čineći od Njega jednog tiranina koji je kapriciozan prema jevrejima tokom čitavog perioda koji je pokrio eru Mojsijevu do smrti Mesije.
Ta izjava je utemeljena na
Mateju 5:17 :
17 Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nisam došao da pokvarim, nego da ispunim.
Sada smo u prisustvu dva različita termina, koja Jahošua upotrebljava stavivši ih u opoziciju jedan sa drugim. Možemo onda jasno razumeti da cilj Mesije nikada nije bio uništenje Zakona Božijeg, kako to tumače ti verski teolozi.
U tom slučaju, pogledaćemo i daćemo analizu jednog vrlo jednostavnog primera koji će nam razjasniti šta se krije iza te doktrine :
[Robert] ima jednog komšiju. Taj komšija je nedavno kupio novo vozilo/ automobil. [Robert] poseduje jako dobre odnose sa svojim komšijom, ali u srcu svom gaji želju za novim automobilom kojeg je kupio njegov komšija.
U ovom slučaju možemo jasno primetiti kršenje desete zapovesti :
2 Mojsijeva 20:17 :
17 Ne poželi kuću bližnjeg svog, ne poželi ženu bližnjeg svog, ni slugu njegovog, ni sluškinju njegovu, ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti išta što je bližnjeg tvog.
Sada postavljamo pitanje [Robertu] dali on voli / ceni njegovog komšiju? Njegov odgovor je naravno potvrdan , pun opisa i detalja njihovog druženja.
Pitanje: Dali je [Robert] čuvao zapovest : " Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe" (Matej 22:39)?
Njegov odgovor bi naravno bio potvrdan.....time bi on prekršio i devetu zapovest.
2 Mojsijeva 20:16 :
16 Ne svedoči lažno na bližnjeg svog.
Konstatujući ponašanje [Roberta] u okviru Zakona, možemo primetiti da je on zaželeo dobro koje pripada njegovom komšiji, tako da on nije ljubio bližnjeg kao samoga sebe. Nepriznajući greh, on se našao kriv radi prekršaja devete zapovesti, jer je želeo da sakrije greh i opravda samog sebe.
Tako da je jasno da teolozi koji propovedaju tu doktrinu skrivaju cilj čiji je proizvod ustvari kršenje Zapovesti jer kršenjem jedne čovek krši ceo sistem Zakona (Jak 2:10).
Umesto pokoravanja Svevišnjem Bogu, oni biraju opciju koja je oslanjanje svom primitivnom instiktu, koji je neznanje i nesavršena ljudska bezumnost.
Juda 1:10 :
10 A ovi hule na ono što ne znadu; a šta znadu po prirodi kao nerazumna životinja, u onom se raspadaju.
Dali Zakon još važi za hrišćane?
Odgovor na ovo pitanje bi trebalo postaviti ovim rečima:
- Dali su nebo i zemlja nestali? (Mat 5:18; Otkr 20:11)
- Dali je greh nestao?
Ti isti teolozi, koji trvde i uče da je zakon prikovan na krstu, služe se klasično ovim citatom u Kološanima 2:13-14 da podupiru tu doktrinu:
Kološanima 2:13-14 :
13 I vas koji ste bili mrtvi u gresima i u neobrezanju tela svog, oživeo je s Njim, poklonivši nam sve grehe,
14 I izbrisavši pismo uredbe koja beše protiv nas, i to uzevši sa srede prikova ga na krstu;
Isti citat sa upotrebom originalnih grčkih termina, uz pomoć rečnika Strong:
14=>I izbrisavši pismo (5498) uredbe koja beše protiv nas, i to uzevši sa srede prikova ga na krstu;
Kao što možemo zapaziti reč upotrebljena ovde je pismo (SGD 5498 cheirographon), a ne sam Zakon.
Šta predstavlja zakon za nas danas?
Svet u kome živimo je svet koji je u večitoj mutaciji.
Naravno te mutacije vuku za sobom jednu neizbežnu evoluciju naših običaja, razmišljanja i odlučivanja.
To sto je bilo nezamislivo pre jedog veka, danas je sasvim normalno i svakodnevnica. Radi toga, pragmatizam nas gura da verujemo da ono što je danas prirodno, biće prevazidjeno za pedeset godina na primer.
Bog je naša Stena (2Sam 22:47) i ne menja se (Mal 3:6). Zakon koji je dat na Sinaju od strane prosrednika jeste Svet i zapovesti su svete, pravedne i dobre (Rim 7:12).
Možemo zapaziti u Svetom Pismu da je služba nacije Izrael bila prihvaćena od Boga u periodima kada je Zakon bio čuvan.
Dali imamo istu sigurnost sa modernim hrišćanstvom koji propoveda neposlušnost Zakonu?
Matej 7:21-23 :
21 Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji oca mojega koji je na nebesima.
22 Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! nijesmo li u ime tvoje prorokovali, i tvojijem imenom đavole izgonili, i tvojijem imenom čudesa mnoga tvorili?
23 I tada ću im ja kazati: nikad vas nijesam znao; idite od mene koji činite bezakonje.
Kao šo to možemo zapaziti, postoje par informacija koje su nam privukle pažnju. Jedno korekno razumevanje tog citata je neophodno da bi smo razumeli šta se očekuje od nas.
1- Upotreba reči « Gospode » ukazuje na prisustvo osoba koja su hrišćanske vere. To nam potvrdjuje stih 22 u kome čitamo da su čuda ispunjena u ime Gospoda.
2- Koja je optužba tim osobama? One ne čine volju Oca. Kako mi možemo razumeti šta je volja Božija?
U stihu 23 mi čitamo da Jahošua odgovara: « idite od mene koji činite bezakonje »
Šta je bezakonje?
Bezakonje je način ponašanja protiv pravde. Pravda se definiše kroz jedan skup zakona ili pravila. Greh je kršenje zakona (1jov 3:4).
Prema tome, Bog zahteva od nas da pratimo put koji nam je dao i koji predstavlja Njegovu volju. On ne zahteva da čovek hoda po putevima ljudskih, tradicija itd... (Marko 7:7) već po putu koji nam je dat, to jeste da pratimo Njegov zakon.
Puno današnjih religiskih zajednica uče da je zakon ukinut. Argumentacija koja je najčešće upotrebljena, izvučena je iz jednog selektivnog razumevanja Dela 15 glave koja govori o Jerusalimskom Saboru.
Ni jedan apostol nikada nije učio da se treba napustiti zakon. Poštovanje prema zapovestima je jedan znak preko kojega možemo prepoznati istinu (1jov 2:3-4). Jedini Istiniti Bog želi da mi idemo putem koga je On izabrao za nas. Ako ne pratimo taj put, mi ne pripadamo Njemu.
Mi u tom slučaju služimo jedno drugo božanstvo kod koga su pravila drugačija.
Dela Apostolska 24:14 :
14 Ovo ti pak priznajem da u putu, koji ovi nazivaju jeres, tako služim Bogu otačkome, vjerujući sve što je napisano u zakonu i u prorocima.
Ovde je jasno da apostol Pavle opisuje sam sebe kao deo te zajednice koja prihvata Jahošua za Mesiju poslatog od Boga, zajednica koja prihvata zakon i proroke. Ali apostol takodje navodi da on služi Bogu otačkome, to jest Bogu Izraela.
Dela Apostolska 18:21 :
21 Nego se oprosti s njima govoreći: valja mi, makar kako bilo, ovaj praznik što ide provesti u Jerusalimu; nego, ako Bog htjedbude, vratiću se opet k vama. I odveze se iz Efesa; a Akila i Priskila ostaše u Efesu.
Mi vidimo u ovom citatu Pavlovu žurbu da bi praznovao sledeći praznik u Jerusalim, kao što to zahteva zakon (3moj 23). Pavle je bio kršten (Dela 9:18) i vidimo dakle da to ne menja pravilo Božijeg zakona za vernike.
Takvih primera imamo puno u Novom zavetu.
Poslušnost zakonu je danas osnovni faktor koji pokazuje dali pripadamo Bogu ili ne. Hristos je pokazao primer, apostoli su pratili taj primer i tvorili zakon Božiji. Na putu poslušnosti Božijem zakonu mi ćmo biti opravdani (Rim 2:13).
________________________
