02. Stvaranje prvi deo
www.verasvetih.org
Stvaranje je jedna od tema koja je povela puno debata. Zajednički stav tradicionalnih crkava je da božanstvo, koje je po njihovom razumevanju jedno trojstvo, opravdava upotrebu termina «elohim» u 1 moj 1.1. Tako isto vidimo da je upotrebljen 26 stih u istu svrhu, gde vidimo upotrebu množine.
U toku ove lekcije analiziraćemo ta dva citata, da bi smo dobili jedno korektno razumevanje.
Prva Mojsijeva 1:1
1 Moj 1:1 :
1 U početku stvori Bog nebo i zemlju.
Kao što smo to naveli u početku uvoda, termin upotrebljen za « Bog » je SHD 0430 'elohiym. Pluralni oblik te reči navodi pojedine da pomisle kako pozadina svega toga krije jedno « pluralno božanstvo» .
Medjutim, termin elohim, i ako je napisan u « pluralnom obliku » može sadržati jedno singularno značenje. Postoje u Svetom Pismu puno primera kako bi se ova izjava dokazala.
2 Mojsijeva 7:1
Exo 7:1 :
1 I Gospod reče Mojsiju: evo, postavio sam te da si Bog Faraonu; a Aron brat tvoj biće prorok tvoj.
Termin upotrebljen ovde za « Bog » je takodje « elohim ». Prema tome, pitanje koje trebamo postaviti sami sebi jeste:
Dali je Mojsije jedna ličnost singularna ili pluralna ,sastav « više delova Mojsija », čije takozvano ujedinjenje tih delova stvara jednu celinu, jednog Mojsija ?
Naravno, Mojsije je jedan čovek. Bog je rekao : «postavio sam te da si elohim faraonu ». Prema tome, jasno je da «pluralni oblik » ove reči ne ukazuje neizbežno na jednu pluralnu osobu.
Prva Carevima 11:33
1 Ki 11:33 :
33 Jer ostaviše mene i pokloniše se Astaroti boginji Sidonskoj i Hemosu bogu Moavskom i Melhomu bogu sinova Amonovijeh, i ne hodiše putovima mojim čineći što je pravo preda mnom, uredbe moje i zakone moje, kao David otac njegov.
Termin koji je upotrebljen i koji ukazuje na lažna božanstva Astaroti, Hemosu, ili Melhomu je takodje « elohim ». Bezobzira na pluralni oblik te reči , svaki od tih božanstva je poznat kao jedna ličnost (singular) a ne kao više ličnosti(plural).Prema tome taj termin izražava i ukazuje na jedno singularno značenje.
Nemija 9:18
Neh 9:18 :
18 I onda kad načiniše sebi tele liveno i rekoše: ovo je tvoj Bog koji te je izveo iz Misira, huliše veoma,
U ovom primeru vidimo da je tele nazvano « elohim ». Idol u tom kontekstu je singularna jedna ličnost a ne plurana. Prema tome, lako je razumeti da bez obzira na « pluralni oblik » reči « elohim », značenje može biti « singularno ».
Citat prve Mojsijeve 1.1 upotrebljava glagol « stvarati » u « singularnom obliku». Stoga, prirodno razumevanje je da reč « Elohim » je « singular».
Jedan od argumenata iz rabinskih sredina jeste da je Bog stvorio čoveka po obličiju svojemu. (1Mojsijeva 1:27)
Dali je čovek Adam, koji stvoren, bio « jedinjenje” dve ili tri osobe, čijim ujedinjenjem bi proizašla jedna osoba ? (unity)
Naravno, ne.
Čovek je jedna ličnost. Prema tome, on je po obličiju Onoga koji ga je stvorio, a to je Bog.
Prva Mojsijeva 1:26
Ostavši u klasicizmu argumentacije trinitariana, citat prve Mojsijeve 1:26 je često upotrebljen u cilju da osnaži pogrešnu ideju pluralnog božanstva.
Prva Mojsijeva 1:26
1 Moj 1:26
26 Potom reče Bog: da načinimo čovjeka po svojemu obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cijele zemlje i od svijeh životinja što se miču po zemlji.
U ovom citatu, mi vidimo pluralni oblik od glagola načiniti. Argumenat trinitariana se vezuje za tu pluralnost koja po njima ukazuje na pluralnog Boga.
Medjutim, taj argumenat je utemeljen na klizavom terenu.
- Ako pluralni oblik upotrebljen u stihu 26 ukazuje na pluralno božanstvo......šta reći o stihu 1 u kome je glagol stvoriti u singularnom obliku?
- Kako objasniti tako isto da stih 26 upotrebljava glagol reči od potom reče Bog u singular isto?
To je jedno pitanje na koje trinitarianizam nemože dati jedan ozbiljan odgovor.
Razumevanje, koje je Judaizam oduvek imao jeste da stvaranje nije bilo učinjeno na jedan (tajanstven) izolovani način. O tome možemo čitati u Jovu 38:4-7 :
Job 38:4-7 :
4 Gdje si ti bio kad ja osnivah zemlju? kaži, ako si razuman.
5 Ko joj je odredio mjere? znaš li? ili ko je rastegao uže preko nje?
6 Na čem su podnožja njezina uglavljena? ili ko joj je metnuo kamen ugaoni?
7 Kad pjevahu zajedno zvijezde jutrnje i svi sinovi Božji klikovahu.
Mi vidimo da Bog nije u tajnosti stvarao, vec je bio okružen mnoštvom drugih stvorenja.
To čitamo isto u 1 Careva 22:19-22 :
1 Careva 22:19-22 :
19 A Miheja mu reče: zato čuj riječ Gospodnju; vidjeh Gospoda gdje sjedi na prijestolu svojem, a sva vojska nebeska stajaše mu s desne i s lijeve strane.
20 I reče Gospod: ko će prevariti Ahava da otide i padne kod Ramota Galadskoga? I jedan reče ovo a drugi ono.
21 Tada izide jedan duh i stavši pred Gospoda reče: ja ću ga prevariti. A Gospod mu reče: kako?
22 Odgovori: izaći ću i biću lažljiv duh u ustima svijeh proroka njegovijeh. A Gospod mu reče: prevarićeš ga i nadvladaćeš, idi i učini tako.
Kao što se može primetiti čitanjem ova 2 citata, Bog nije sam, već okružen Njegovim stvorenjima. Onda je jasno razumeti da je judaizam shvatao Stvaranje kao proizvod Jedinog Boga (Oca), a svedoci tog stvaranja bila su sva stvorenja nebeska koja su stvorena Njegovom voljom.
Pluralni oblik glagola je jedna od tema koja je povela puno debata dugi niz godina, i nekoliko ne baš izvanrednih predloga je dato u vezi te teme. Mnogi Hrišćanski teolozi iterpretiraju to kao raniji predlog prularnosti Božanstva, ali ovaj pogled nameće kasniji trinitarijanski koncept na prastarim tekstovima. Neki od njih su predlagali da je pluralni glagol ukazivao na veličanstvo, ali plural veličanstvenosti nije korišćen sa glagolima. C. Westermann (Postanje, 1:1) raspravlja za pluralno “prosudjivanje” ovde, ali njegov predloženi primer ove upotrebe (2 Sam 24:14; Isa 6:8) ustvari ne podržava njegovu teoriju. U 2 Sam 24:14 David koristi plural kao predstavnik celog Izraela, i u Isa 6:8 Gospod govori u ime njegove nebeske vojske. U prastarom Izraelskom kontekstu plural je najprirodnije shvatan kao ukazivanje na Boga i Njegovu nebesku vojsku (pogledaj 1 Kgs 22:19-22; Job 1:6-12; 2:1-6; Isa 6:1-8). (Dobro poznati članovi te vojske su Božiji glasnici, ili andjeli. U Postanju 3:5 zmija može ukazivati na tu grupu kao “božija/uzvišena bića.” Zapazi naglasak na reč “zlo” u 3:5.) Ako se o tome radi, Bog poziva nebesku vojsku da učestvuje u stvaranju ljudskog roda (moguće u ulozi prinosa pohvale i veličanja, pogledaj Job 38:7), ali On sam je Onaj koji ustvari čini i stvara (v. 27). Naravno, ovaj pogled pokazuje da članovi nebeske vojske poseduju božansko “obličije”. Pošto je to obličije usko povezano sa vladanjem, moguće je da oni dele božansko obličije u tome da oni, zajedno sa Bogom i pod Njegovim kraljevskim autoritetom, su izvršna vlast autoritet nad svetom.
Izvor : net.bible.org
Kao što to čitamo u komentaru koji je izvučen od Net.bible.org , hrišćanski teolozi (trinitarijani) pokušavaju prepoznati tu jedno « pluralno božanstvo ».
Ali taj način razmišljanja je pogrešan zbog činjenice da je trinitarianski koncept docniji od teksta koji služi za primedbu.
Kelly piše po tom pitanju da je trebalo čekati tri veka da moderno hrišćanstvo osnuje doktrinu trojstva.
Kelly :
Doktrina jednog Boga, Oca i stvoritelja, formira pozadinu i neosporan stav vere crkava. Nasledjena od judaizma, ona je bila njen štit i zaklon od paganskog politeizma, Gnostičkih izlivanja i Marcionističkih dualizma.
[....]
Crkva je morala čekati više od tri stotine godina za finalnu sintezu, jer pre konzila u konstantinopolju (381) nije postojala formula jednog Boga koji egzistira u tri jednake ličnosti, ta formula je kasnije formalno zapisana.
(Early Christian Doctrines, p87-88)
Prema tome, jasno je razumeti da je to gledajući hronološki jedna besmislica i takodje besmislica za kontekst.
Nikada ljudi Božiji nisu imali to razumevanje. Nikada ih niko u vezi toga nije ispravljao ili ukoravao.
Mi znamo da je judeo-hrišćanizam primitivni (prvi vek) verovao u Jednog Boga, Otac, Stvoritelj neba i zemlje.
Juda je napisao da je vera jednom data svetima za uvek (Juda 3). Tu se nema šta dodati, niti oduzeti.
________________________
