03. Stvaranje drugi deo
www.verasvetih.org
Nakon prošle lekcije (1mojs 1.1 i 1.26), sada je neophodno razumeti koja je bila originalna vera judeo hrišćana, nazvani « svetim » od Jude (Juda 3), koji su živeli izmedju 30CE i 70CE.
Kao što znamo, judeo hrišćani prvog veka nisu imali na raspolaganju Novi Zavet.
Prvih sto godina, na kraju te istorije, Crkveni Spisi u orginalnom stanju reči, sadžali su iskjučivo STARI ZAVET. Knjige čiji je sadržaj kasnije postao poznat kao Novi Zavet, su naravno već postojale, praktično te knjige su bile napisane pre nego se prvi vek završio i one su bile poznate i korišćene od strane Hrišćanskih pisaca drugog veka. One još nisu bile uzdignute na taj specijalni status kanonističkih spisa.
(Early Christian Doctrines, J.N.D Kelly, p52)
Prema tome, Sveto Pismo koje su oni koristili rezimira se isključivo na upotrebu Starog Zaveta. Da bi smo zaokružili njihovo razumevanje, bitno je da se radi ovih činjenica ograničimo isključivo na upotrebu njega (SZ). Mi znamo isto da je njihova vera i razumevanje, nasledjeno od Judaizma.
Orginalna vera Hrišćanstva otvorena je deklaracijom verovanja u Jednog Boga, stvoritelja Neba i zemlje. Monoteistička ideja, utemeljena u religiji Izraela, uveliko je bila ukorenjena u umovima ranijih otaca , oni su bili potpuno svesni da je to bio znak izmedju Crkve i Paganizma.
Po rečima Hermasa, prva zapovest je verovati da je Bog Jedan, koji je stvorio i osnovao sve stvari, doveo ih je u egzistenciju iz ne-egzistencije.
Bio je to On, Koji je " Njegovom” nevidljivom i moćnom Silom i Mudrošću stvorio univerzum i Njegovom Slavnom namerom odenuo Njegovo Stvaranje Milinom i Njegovom snažnom rečju utvrdio Nebesa i osnovao zemlju iznad vode.
Za Klementa, Bog je Otac i stvoritelj celog svemira.
(Early Christian Doctrines, J.N.D Kelly, p83)
Kao što to možemo čitati u ovom Kelijevom izveštaju, prvi Judeo Hrisćani su shvatali da je Otac bio Jedini Bog, Bog Izraela. Jahošua - Isus u tom pravcu potvrdjuje to u Mateju 23:3 gde poziva ljude da slušaju i čine šta im kažu fariseji. (ali da ne čine to što oni čine, jer to što su govorili nisu činili)
Prve Crkve (prvog veka) su dakle imale pristup ka knjizi o Jovu, u kojoj čitamo:
Jov 35:10 :
10 A nijedan ne govori: gdje je Bog(0433 ‘eloahh - el-o'-ah), stvoritelj moj, koji daje pjesmu noću;
Jov 35:11 :
11 Koji čini te smo razumniji od zveri zemaljskih, i mudriji od ptica nebeskih.
Termin SHD 0433 elowahh (Eloah )je singularni oblik termina SHD 0430 'elohiym(Elohim). Kao što smo videli u prvom delu ove lekcije, ma da je elohim napisan u jednom obliku množine, on može ukazivati isto na jedno singularno značenje. (2Moj 7:1; Ps 45:7 itd...) Medjutim termin 0433 elowahh (Eloah) je singularan oblik, i nemože ukazivati na množinu (plural).
Kao što to možemo čitati u Jovu, Eloah je Stvoritelj. Stoga, to može biti samo reč o jednoj Ličnosti.
Čitamo u Isaiji:
Isa 45:18 :
18 Jer ovako veli Gospod(3068 yahovah), koji je stvorio nebo, Bog, koji je sazdao zemlju i načinio je i utvrdio, i nije je stvorio naprazno, nego je načinio da se na njoj nastava: ja sam Gospod (3068 yahovah), i nema drugoga.
Jahovah je citiran od strane proroka Isaije kao Stvoritelj Neba i Zemlje. Nema drugih kao što je On. Malo dalje čitamo:
Isa 64:8 :
8 Ali sada, Gospode(3068 yahovah), ti si naš otac; mi smo kao, a ti si naš lončar, i svi smo djelo ruku tvojih.
Mi vidimo da Isaija prenosi da je Jahovah Naš Nebeski Otac.
Hram
Mi znamo da je Jerusalimski Hram osnovan za Jahovah, Stvoritelja Neba i Zemlje.
Ez 3:6 :
6 Od prvoga dana mjeseca sedmoga počeše prinositi žrtve paljenice Gospodu (3068 yahovah), a dom Gospodnji(3068 yahovah) još ne bješe osnovan.
Tako isto u 1 Carevima 5:5
1 Cr 5:5 :
5 Zato, evo, velim da sagradim dom imenu Gospoda (3068 yahovah) Boga (0430 elohim) svojega, kao što je rekao Gospod Davidu ocu mojemu govoreći: sin tvoj, kojega ću posaditi mjesto tebe na prijesto tvoj, on će sagraditi dom imenu mojemu.
To isto čitamo u 1 Dnevnik 22:11
1 Dne 22:11 :
11 Zato, sine, Gospod(3068 yahovah) će biti s tobom, i bićeš srećan, te ćeš sazidati dom Gospoda(3068 yahovah) Boga(0430 elohim) svojega kao što je govorio za te.
Kao što čitamo, Jahovah je Ime Božije.
Stvoritelj Neba i Zemlje (Isa 45:18) je takodje i Naš Nebeski Otac (Isa 64:8). Od tuda, Otac je Bog Hrama Jerusalimskog.
Jahošua - Isus potvrdjuje reči proroka Isaije u Jovanu 2:16:
Jovan 2:15 :
15 I načinivši bič od uzica, izgna sve iz crkve, i ovce i volove; i mjenjačima prosu novce i stolove ispremeta;
Jovan 2:16 :
16 I reče onima što prodavahu golubove: nosite to odavde, i ne činite od doma oca mojega doma trgovačkoga.
Jahovah (Otac) je Bog Hrama Jerusalimskog, Stvoritelj Neba i Zemlje. To je bilo razumevanje Judaizma, kao prvih Judeo Hrišćana.
To potvrdjuje Kelly :
Doktrina Jednog Boga, stvoritelja Oca, formira štit i neosporan stav crkvene vere.
Nasledjena od Judaizma, ona je bila njihov zaklon protiv paganskog politeizma, Gnostičkog izlivanja i Marcionističkog dualizma.
(Early Christian Doctrines, J.N.D Kelly, p87)
Takodje i Stari Rimski Kredo, utemeljen na spisima Tertulliana ( Thurston, Catholic Encyclopaedia of 1907, vol. 1, p. 630.)
De Virg. Vel. (P. L, II 889).
(1) Verovanje u jednog Boga Svemogućeg, stvoritelja sveta.
(2) I Njegovog sina Isusa Hrista,
(3) Rodjenog od device Marije (Mariam)
(4) Raspetog od strane Pontija Pilata,
(5) Na treći dan doveden u život iz smrti,
(6) Primljen na nebu,
(7) Sada sedi s’desne strane Ocu,
(8) Doćiće da sudi živima i mrtvima:
Prva Zapovest
Kao što stoji zapisano u 1 Dnevnika 22:11, termin upotrebljen za Boga je Jahovah Elohim.
1 Dne 22:11 :
11 Zato, sine, Gospod će biti s tobom, i bićeš srećan, te ćeš sazidati dom Gospoda (3068 yahovah) Boga(0430 elohim) svojega kao što je govorio za te.
Mi nalazimo istu terminologiju imena Božijeg u 2 Moj 20:2-3.
2 Moj 20:2 :
2 Ja sam Gospod (3068 yahovah) Bog (0430 elohim) tvoj, koji sam te izveo iz zemlje Misirske, iz doma ropskoga.
2 Moj 20:3 :
3 Nemoj imati drugih bogova uza me.
Nakon toga je jasno da je Bog Hrama i Bog Prve Zapovesti jedna ista ličnost to jest Jedini Istiniti Bog, Otac (Isa 45:18).
Svako obožavanje ili služba jednog drugog božanstva (bilo kojeg) je zabranjeno i nazvano idolopoklonstvom.
Prema tome, mi vidimo da je obožavanje i služba upućena jedino Bogu Stvoritelju, Ocu.
Zaključak:
Istorija pokazuje jasno da vera svetih koju pominje Juda (3) ukazuje na Jednog Boga, Oca, Stvoritelja Neba i zemlje koji je Bog Hrama. Jahošua ga zove Otac (Jovan 2:16) i Jedini Istiniti Bog ( Jovan 17:3).
To je vera o kojoj piše Apostol i stoga vera koju prihvata Bog.
Prihvatiti principe ili verovanja koja su došla puno kasnije čini od ljude ne sinove i kćeri Božije, već sinove i kćeri Sabora (Konzila)
Verovanje da je Jahošua Bog Stvoritelj ili deo jednog trojstva, je jedan koncept koji je došao puno kasnije. Sobzirom da je taj koncept kršenje prve zapovesti (2Moj 20:2-3), on je nepoznat veri svetih koji čuvaju zapovesti Božije (Otk 14:12), medju kojima je i prva.
________________________
