07. Kološanima 2:16

 

www.verasvetih.org

 

 

 

 

 

Citat ove teme se često upotrebljava danas od strane tradicionalnih crkava da bi opravdale to što ne čuvaju Praznike, Svete Dane, Mladine i Subotu.
Mi ćemo u toku ove lekcije analizirati spise Pavla, i izolovati više informacija, koje će nam pomoći da imamo jedno korekno razumevanje.

Kološanima 2:16-17 :

    16  Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote;
    17  Koje je sve  sjen od onoga što šćaše da dođe, i tijelo je Hristovo.

U jedno prvo vreme mi primećujemo spesifičnu formulaciju od Apostola po pitanju Svetih Dana.
Prihvaćeno je od svih da red izgovoren za te dane prati jedan progresivan niz sekvenci (godišnje, mesečno, sedmično).
Tako isto, možemo primetiti da to nabrajanje tih posvećenih dana je prisutno u istom smeru, ili u obrnutom i to u 5 navrata u LXX. (Septuagenti)

Septuaginta ili jednostavno "LXX", je Grčka verzija Jevrejske Biblije prevedena u stadijumima u trecem veku pre Hrista u  Aleksandriji. Septuaginta takodje uključuje pojedine knjige koje se ne nalaze u Jevrejskoj Bibliji.

Izvor : http://en.wikipedia.org/wiki/Koine_Greek

 

Jelo i piće

Dali Pavle govori ovde o zakonu čiste i nečiste hrane? Mi znamo da su postojala u prvom veku puno razmišljanja, za koje je dan posta bio veoma važan. Možemo na primer pročitati to u Didachè 8:1.

Didachè 8:1:

    1 Neka vaši « postovi ? » ne budu u isto vreme, kao postovi licemera (mt 6:16). Oni poste zaista u ponedeljak i u     četvrtak, ali vi, postite u sredu i u petak.

Didache, ili  Učenja Dvanaest Apostola, je raniji hrišćanski text. Naučnici su znali za Didache preko napomena u drugim tekstovima, ali je tekst sam po sebi bio izgubljen.

Izvor : http://en.wikipedia.org/wiki/Didache

 

Medjutim, Zakon Božiji zapoveda post za Božiiji Narod na Dan Očišćenja (3Moj 23:26-28). Postoji još jedan dan za post zapisan u Jezekilju 45:20 za one koji greše iz neznanja i za prostoga. Obzirom da taj zadnji post nije uključen u Zakon, on je onda samo preporučen  a ne zapovedan.

U oba slučaja to pitanje o postu je u godišnjim sekvencama, a ne u mesečnim  ili sedmičnim. Prema tome, mi razumemo da to nije Zakon Božji.
Tako isto, činjenica da Pavle pominje « piće »,  ukazuje jasno da nije reč o Zakonu Božijem, sobzirom da Zakon ograničava količinu korišćenja pića za čoveka, a ne vrstu pića.

 

Subote

Protestanske religije koje čuvaju subotu ali ne čuvaju Praznike Božije ili Svete Dane shvataju subote koje su pomenute u stihu 16 kao jedan opšti termin koji bi ukazao na jedan Sveti Dan (Pasha) a ne na sedmi dan. Ali terminologija upotrebljena ne poziva na to razumevanje.

    16 Μὴ οὖν τις ὑμᾶς κρινέτω ἐν βρώσει ἢ ἐν πόσει ἢ ἐν μέρει ἑορτῆς ἢ νεομηνίας ἢ σαββάτων 

    16 Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za  subote(SGD 4521)

4521 σάββατον- sabbaton

      1) sedmi dan svake sedmice koji je bio sveti praznični dan na kojemu su se Izraelci trebali  uzdržavati od      posla
      1a) Institucija subote, zakon da se održava svetim svaki sedmi dan sedmice
      1b) pojedinačna  subota, subotnji dan
      2) sedam dana, sedmica

Možemo konstatovati prisutnost reci SGD 4521 u sledećim citatima:

Isaija 66:23 :

    23  kai estai mhna ek mhnov kai sabbaton ek sabbatou hxei pasa sarx enwpion mou proskunhsai en ierousalhm     eipen kuriov  (LXX)

Prevod :

    23 I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod.

Tako isto u Novom Zavetu:

Matej 12:8 :

    8  kuriov gar estin tou sabbatou o uiov tou anyrwpou (Tischendorf)

    8 Jer je Gospodar i od subote Sin čovečiji.

Jevrejski termin od kojeg je izveden 4521 σάββατον
je kao što vidimo u rečniku Strong  SHD 07676 shabbath, koga nalazimo u primeru 2 Mojs 20:8.

2 Mojs 20:8 :

    8  Remember <02142> (8800) the sabbath <07676> day <03117>, to keep it holy <06942> (8763).

    8  Sećaj se dana subotnjeg da ga svetkuješ.

 

Jasno vidimo dakle prema priloženim primerima da termin 4521 sabbaton u LXX, Stari Zavet i nakon toga u Novom Zavetu ukazuje na subotu iz četvrte zapovesti.
Argumenat iznešen od strane tih subotarskih protestanskih zajednica (koje ne čuvaju Praznike i Svete Dane) je jasno promašaj koji očigledno ima u cilju da opravda njihovu doktrinu koja je prekršaj Zakona.

 

Dali su Praznici, Mladine i Subote ukinuti?

Apostol Pavle je bio centar bezprestanih napada po pitanju njegovog čuvanja Zakona. Apostoli su čuvali Zakon Božji kao i sam Pavle (Dela 21:24; 18:18; 18:20: 20:16; 24:14 itd...)
Oni su podržavali Pavla i borili se protiv tih lažnih napada koji su bili upućeni njemu.

Prema tome, učiti danas kao što to čine tradicionalne crkve da Pavle nije čuvao Zakon Božji i da je on to preneo hrišćanima postavlja na stranu neprijatelja Apostola, na stranu onih koji su ga lažno optuživali zato,  i nastavljaju na tom putu skoro dve hiljade godina.

Poslanica Kološanima je bila napisana 60 CE (approx.),  kao pismo crkvi u « Kološima » (Grad), gde su članovi te zajednice bili poreklom pagani (Kol 1:21). Mi znamo da je ta vremenska era  videla jedan porast, strujanja, razmišljanja koja su bila kobna (grčko-rimske Filozofije, gnosticizam) i koja su imala loš uticaj na jedan deo judaizma i kasnije na jedan deo crkava od kojih je jedna od njih: crkva u Kološima.

Kološanima 2:4-8 :

    4  A ovo govorim, da vas niko ne prevari slatkijem riječima.
    5  Jer ako tijelom i nijesam kod vas, ali sam duhom s vama, radujući se i videći vaš red i tvrđu vaše vjere u     Hrista.
    6  Kako dakle primiste Hrista Isusa Gospoda onako živite u njemu,
    7  Ukorijenjeni i nazidani u njemu i utvrđeni vjerom kao što naučiste, izobilujući u njoj zahvalnošću.
    8  Braćo! čuvajte se da vas ko ne zarobi filozofijom i praznom prijevarom, po kazivanju čovječijemu, po nauci     svijeta, a ne po Hristu.

Strong definicija « filozofije » i « nauci » :

G5385 filosofia
φιλοσοφία
philosophia

      1) ljubav prema mudrosti
      1a) korišćeno bilo iz revnosti za znanjem prema bilo kojoj umetnosti ili nauci, bilo kojoj grani znanja. Korišćena jednom u       N.Z.-u za teologiju ili radije za teozofiju, pojedinih Jevrejskih Hrišćana usamljenika, koji su zauzeti prefinjenim i      špekulativnim ispitivanjima u vezi prirode i vrste andjela, u ritualu Mojsijevog Zakona i regulisanju       Jevrejskih tradicija koje se poštuju i praktikuju u životu.

 

G4747 Rudiment- Osnovna učenja- Nauka
στοιχεῖον
stoicheion

      1) bilo koja prva stvar, od koje druge pripadaju istoj seriji ili mešavini ukupnog iznosa, elemnt, prva osnova ili elementi,       osnove - počeci, primarni i fundamentalni principi bilo koje umetnosti , Nauka ili disciplina {#Jevr 5:12}
      1a) elementi religioznog treninga ili ceremonijalne naredbe slične službama Jevreja i Neznabožaca {#Gal 4:3,9}
      1b) ceremonijalni zahtevi Jevrejske tradicije, svaki čas sredjivane od strane teozofista i lažnih učitelja i      utvrdjivanje prema prividnim argumentima {#Kol 2:8,20}
     &nbs