12. Jonin Znak 2
www.verasvetih.org
Nakon našeg prvog dela, tokom kojeg smo obeležili četri mogućnosti, ova lekcija će odrediti istorijski datum raspeća Hrista.
Druga indikacija
Tradicionalno razumevaje jeste Jonin Znak kao zapisan u Mateju 12:39-40. Medjutim prikaz koji opisuje taj dogadjaj ne zaustavlja se na stihu 40 nego nastavlja u stihu 41.
Matej 12:39-41 :
39 A on im odgovori: »Naraštaj opak i preljubnički znak traži, ali mu se znak neće dati doli znak Jone proroka.
40 Doista, kao što Jona bijaše u utrobi kitovoj tri dana i tri noći, tako će i Sin Čovječji biti u srcu zemlje tri dana i tri noći.
41 Ninivljani će ustati na Sudu zajedno s ovim naraštajem i osuditi ga jer se oni na propovijed Joninu obratiše, a evo, ovdje je i više od Jone!
Prikaz Mateja 12:41 je ponovljen u Luci 11:27-32 bez indikacije perioda od tri dana i tri noći.
Luka 11:27-32 :
27 Dok je on to govorio, povika neka žena iz mnoštva: »Blažena utroba koja te nosila i prsi koje si sisao!« 28On odgovori: »Još blaženiji oni koji slušaju riječ Božju i čuvaju je!«
29 Kad je nagrnulo mnoštvo, poče im Isus govoriti: »Naraštaj ovaj naraštaj je opak. Znak traži, ali mu se znak neće dati doli znak Jonin.
30 Doista, kao što je Jona bio znak Ninivljanima, tako će biti i Sin Čovječji ovomu naraštaju.«
31 Kraljica će Juga ustati na Sudu s ljudima ovog naraštaja i osuditi ih jer je s krajeva zemlje došla čuti mudrost Salomonovu, a evo ovdje i više od Salomona!
32 Ninivljani će ustati na Sudu s ovim naraštajem i osuditi ga jer se obratiše na propovijed Joninu, a evo ovdje i više od Jone!
Momenat kada je ovo bilo progovoreno, nije bilo reči o nekom mogućem trenutnom pokajanu, koji bi imao za posledicu jedan drugi završetak od onoga koji je nama poznat, i na taj način uništio žrtvu koja je prorokovana.
To bi takodje učinilo od Jahošua jednog lažnog proroka sobzirom da nebi bio ispunjen period od tri dana i tri noći u srcu zemlje (5 Mojs 18:20-22)
Prema tome, trebalo je da jevreji tada budu prisutni u tom procesu koji je vodio do dogadjaja koji su proizveli raspeće, da bi Isus bio u srcu zemlje kao što je Jona bio u utrobi kitovoj.
Prema tome, evokacija perioda za vreme koje će Jahošua Isus provesti u srcu zemlje implicira da je on poznavao pogrešku koju bi Izrael učinio.
To delo zahteva pokajanje. Zbog toga, vremenski rok koji je dat Izraelu za pokajanje je različit od perioda koji obuhvata tri dana i tri noći.
Tako isto, Isus postavlja jedno uporedjenje izmedju Izraela i Ninevljana kao što to čitamo u Mateju 12:41 i u Luci 11:27-32.
On priziva na pokajanje Ninevljane nakon propovedanja Jone, i potvrdjuje uporedjenje sa rečima:
« A evo ovde i vise od Jone! »
Trebamo takodje zapaziti da Jonina propoved u gradu Ninevija nije bila po pitanju perioda od tri dana i tri noći kojeg je on proveo u utrobi kitovoj, nego o razorenju grada u roku koji je period od 40 dana.
Jona 3:1-6 :
1 Riječ Jahvina dođe Joni drugi put:
2 Ustani«, reče mu, »idi u Ninivu, grad veliki, propovijedaj u njemu što ću ti reći.«
3 Jona ustade i ode u Ninivu, kako mu Jahve zapovjedi. Niniva bijaše grad velik do Boga – tri dana hoda.
4 Jona prođe gradom dan hoda, propovijedajući: »Još četrdeset dana i Niniva će biti razorena.«
5 Ninivljani povjerovaše Bogu; oglasiše post i obukoše se u kostrijet, svi od najvećega do najmanjega.
6 Glas doprije do kralja ninivskoga: on ustade s prijestolja, skide plašt sa sebe, odjenu se u kostrijet i sjede u pepeo.
Onda je moguće razumeti duplu implikaciju koju zadržavaju Jahošuine reči.
Prizivajući Joninu propoved u Niniveji, indikacija vremenskog perioda Izraelu za pokajanje je onda jasna.
Kao što Bog nije odmah uništio Niniveju nego je ostavio jedan period od 40 dana da bi se ninevljani pokajali, na isti način Bog ostavlja Izraelu jedno vreme za pokajanje. Analogija je dakle perfekna.
Ako pratimo uporedjena pravila koja je Jahošua Isus dao, onda je moguće razumeti da polazište vremena koje je ostavljeno Izraelu za pokajanje, počinje na kraju perioda tri dana i tri noći, to jest od vaskrsenja.
Treća indikacija
32 Ninivljani će ustati na Sudu s ovim naraštajem i osuditi ga jer se obratiše na propovijed Joninu, a evo ovdje i više od Jone!
Izbor koji je bio predstavljen Ninevljanima je bio pokajanje ili razorenje njihovog grada, sa posledicama koje bi taj dogadjaj povukao sa sobom.
Ljudi iz Niniveje su se pokajali nakon Jonine propovedi za vreme jednog perioda od 40 dana koji im je bio dat od Boga, medjutim 32 stih govori da će Ninevljani osuditi ovu generaciju na dan suda.
Inicijalni izbor u uporedjenju ostaje : pokajanje ili uništenje.
Onda je jasno da ova zadnja indikacija vodi na odbijanje pokajanja Judinog plemena.
Razorenje Hrama :
Pod Vespazianom, pobuda jevreja u Cezareji u 66CE je dovela do jednog sleda dogadjaja koji su imali za posledicu opkoljenje Jerusalima. Godina 70 CE je videla rimsku vojsku pod Titusom (sin Vespaziana) čiji je cilj bio opkoliti i razoriti Jerusalim kao i Hram, a to je bio jedan opredeljen momenat u istoriji judaizma.
Sada kada vojska nije imala više koga da ubija i pljačka, jer nije ostao ni jedan koji bi bio objekat njihove furije, (jer oni ne bi poštedeli ni jednog, jer više nije imalo drugih poslova koje su trebali završavati,) Cezar je dao naredjenja koja su davala dozvolu vojnicima za rušenje celog grada i Hrama, ali da ostave što više utvrdjenja koja stoje kao velika uzvišenja; a to su, Phasaelus, i Hippicus, i Mariamne; i većinu zida kao zatvaranje grada na zapadnoj strani. Ovaj zid je poštedjen, u cilju da priušti logor za ležanje u posadi, radi toga su i kule takodje poštedjene, da bi demonstrirale budućem naraštaju kakav je to grad bio, i kako je dobro bio utvrdjen, koga su rimljani hrabro ukorili; ali ostali zidovi, bili su sasvim srušeni pokriveni zemljom čak, tako da nije ostalo ništa kako bi moglo da učini one koji dolaze, da poveruju da je to mesto nekada bilo nastanjeno. Ovo je bio kraj koga je Jerusalim dobio ludilom onih koji su bili za inovacije; grad inače velike veličanstvenosti, i moćne slave izmedju celog čovečanstva.
(The Jewish War, Book VII: Chapter 1.1)
Tako isto :
Tako dakle, Titus se povuko u kuli Antonia, rešio je da krene na hram sledećeg dana, rano ujutru, sa njegovom celom vojskom, rešio je da se ulogori okolo svetog doma (Hram). A što se tiče tog doma, Bog je imao, za sigurno, pre mnogo vremena osudu za njega koja je bila vatra; i sada je taj fatalan dan došao, u skladu sa revolucijom vekova; bio je to deseti mesec meseca Lous, [Ab,] po kojemu je ranije spaljen od strane kralja Vavilona .
(The Jewish War, Book VI: Chapter 4.5)
Sobzirom da je godina 70 CE videla razorenje Jerusalima kao i Hrama, jasno je da su ti dogadjaji bili plod odbijanja pokajanja od strane Izraela, u skladu sa Isusovim rečima.
Prilog proročkog pravila od « jedan dan za jednu godinu » (Jez 4:6) za uporedjenje Ninevljana i Izraela u Luci 11:29-32 dovodi do jednog perioda odredjenog za pokajanje čiji je rezultat 40 godina.
Znajući da je vaskrsenje, ispunjenje tri dana i tri noći i sa tim polazište vremena koji je odredjen za pokajanje, proizvod rezultata je:
70CE => Razorenje Jerusalima + Hrama.
- 40 godina => 40 dana ostavljeno Niniveji, to jest 40 godina (po računanju jedan dan = jedna godina).
______
30 CE => Vaskrsenje Isusa i polazište vremena pokajanja.
Uzevši u obzir sve indikacije Jahošuinih reči relativne znaku danom Izraelu, ostaje samo jedna mogućnost.
Godina 30 CE je jedina koja se može uskladiti sa svim parametrima, to jeste :
- Period od tri dana i tri noći koga Jahošua provodi u srcu zemlje. (Mat. 12:39-40)
- Jonina propoved i vreme od 40 dana ostavljeno Niniveji. ( Mat. 12:41; Luka 11:29-32)
Godina 27 CE bi implicirala jedno raspeće sredom i na taj način bi omogućila period od 3 dana i 3 noći, medjutim stiže suviše rano i prema tome ne slaže se sa periodom od 40 godina za pokajanje Izraela.
Godina 29 CE implicira raspeće jednog petka, a to ne dozvoljava ispunjenje perioda od tri dana i tri noći, kao ni period od 40 godina za pokanje Izraela.
Bullinger to potvrdjuje :
Činjenica da su “tri dana” korišćene od strane Jevrejskog idioma, bilo koj deo tri dana i tri noći nije prepreka; jer je to bio uobičajan način računjanja, kao što je i bilo kada se koristilo za godine. Tri ili bilo koj broj godina bio je korišćen obuhvatno bilo kojeg dela tih godina, kao što se može videti u računjanju vladavine bilo kojih kraljeva Izraela i Jude.
Ali, kada su broj “noći” navedene kao i broj “dana”, onda izražaj toga prestaje biti idiom, i postaje literalna izjava ili činjenica.
Kada Estera kaže (Es 4:16) “postite za mene, nemojte jesti niti piti tri dana ”, ona definiše svoje značenje tih tri dana kao tri kompletna dana, jer ona dodaje (jer je Jevrejka) “ni danju ni noću ”. I kada je napisano da se post završio “trećeg dana” (Es 5:1), “treći dan” mora biti uspešan i mora obuhvatati treću noć.
( The Appendices of the Companion Bible, 144 )
Tako isto godina 29. ne ostavlja dovoljan period za pokajanje Izraela.
Godina 33 CE dozvoljava ispunjenje znaka od tri dana i tri noći, medjutim dolazi suviše kasno u odnosu na godinu 70 CE. (37 godina za pokajanje u mesto 40)
Zaključak :
Jahošua je bio razapet u Sredu 5. aprila 30 CE u 9 sati. On je umro u 15 sati i stavljen u grob malo pre zalaska sunca, koji označava početak Pashe i prvog dana Presnih Hlebova.
Sreda uveče => Četvrtak uveče = 24 sata
Četvrtak uveče => Petak uveče = 24 sata
Petak uveče => Subota uveče = 24 sata
Sve ukupno 72 sati, to jest tri dana i tri noći. Uzevši u obzir da je Jahošua Isus stavljen u grob malo pre početka te velike Subote koja je bila Pasha, prvi dan Presnih Hlebova (3 Moj 23:5-7; Luka 23:50-54) i da je taj dan počeo u 18:45 od prilike ( u Jerusalimu u tom periodu), vaskrsenje Isusa nije moglo biti posle 18:45 sledeće subote to jest pre početka prvog dana sedmice a današnje nedelje.
________________________
